Чалма

Име насеља Чалма потиче још из римског периода. Настало је од имена насеља Чала које се налазило два километра североисточно од данашњег насеља. Чалма је по некима добила назив за време Турака по имену турске капе – чалме. Наиме, чалма се састоји од феса око којег је окомотана тканина – турбан а заједно чине целину која се назива -чалма. На глави су је носили великаши за време Османлијског царства.
Чалма као насељено место налази се на брегу, падини Фрушке горе, те заиста личи из далека као капа на глави – чалма. На месту где се налази Чалма, нађени су остаци оруђа, оружја и керамике из разних праисторијских епоха. Један километар јужно од Чалме, стално се ископавају и изоравају староримски грађевински материјали, што указује на већи број зграда. Из Чалме потичу два врло драгоцена предмета везана за верске обреде. У Будимпештанском музеју чува се оловна плочица са заветним рељефом из религије бога сунца – Митре. Недавно је овде пронађена округла камена плочица са рељефном представом сцене из лова, везане за култ такозваних дунавских коњаника.
Чалма се први пут спомиње у средњем веку у време Трећег крсташког рата 1189. године и то под називом Свети Ђорђе (Vicum S. Georgi) 1351.године. У једном документу забележен је посед Чала па се то име по некима везује за данашњи назив места. Насеље је активно и у турско време. У селу постоје простране подземне просторије које потичу из турског доба. Главна привредна делатност месног становништва је пољопривреда.
Школа у Чалми се први пут помиње 1724. године. 1973. године Основна школа “Моше Пијаде” из Чалме постаје део матичне школе у Сремској Митровица и носи назив “Владимир Назор”. До промене назива школе долази на захтев запослених и 1993.године школа почиње да носи назив “Свети Сава”. Школа располаже скромним простором. Има шест учионица, а у оквиру школе организован је рад предшколског одељења. Већ годинама припрема ђаке за животна искушења. Библиотека је огранак градске тако да није лоше снабдевена.
Школу у Чалми су похађали: прим. др Златоје Хаџибабић, др Анђелко Бачванин неуропсихијатар, затим лекари Јасна и Весна Стојановић, др Мара Драгановић, Милена Раковић професор географије, др Микица Радаковић очни лекар, др Владан Поповић и његов рођени брат др Горан Поповић, др Павле Скленар агроном, др Бранислава Паносијук неуропсихијатар новинар и публициста.