Чалма

Име насеља Чалма потиче још из римског периода од имена насеља Чала које се налазило два километра североисточно од данашњег насеља. Чалма је по некима добила назив за време Турака по имену турске капе-Чалме. Наиме, Чалма се састоји од феса око којег је окомотана тканина-турбан а заједно чине целину која се назива-чалма. На глави су је носили великаши за османлијског царства.
Чалма као насељено место се налази на брегу, падини Фрушке горе те заиста личи из далека као капа на глави-чалма. На месту где се налази Чалма, нађени су остаци оруђа, оружја и керамике из разних праисторијских епоха. Један километар јужно од Чалме, стално се ископавају, изоравају староримски грађевински материјали, што указује на већи број зграда. Из Чалме потичу два врло драгоцена предмета везана за верне обреде. У Будипештанском музеју чува се оловна плочица са заветним рељефом из религије бога сунца-Митре. Недавно је овде пронађена округла камена плочица са рељефном представом сцене из лова, везане за култ такозваних – Дунавских Коњаника.
Чалма се први пут спомиње у средњем веку у време трећег крсташког рата 1189 године и то под називом Свети Ðорђе (Вицум С. Георги). Године 1351 у једном документу забележен је посед Чала па то име по некима везује се за данашњи назив места. Насеље је активно и у турско време. У селу постоје простране подземне просторије које потичу из турског доба. Главна привредна делатност месног становништва је пољопривреда.
Давне 1973 године основна школа “Моше Пијаде” Чалма постаје део матичне школе у Сремској Митровица и носи назив “Владимир Назор”. Године 1993 долази до промене назива школе на захтев запослених и школа почиње да носи назив “Свети Сава”. Школа располаже са скромним простором а у оквиру школе организован је рад предшколског одељења. Укупне површине 800 м2 са шест учионица и скромном библиотеком годинама већ припрема ђаке за животна искушења. Школа у Чалми се први пут помиње 1724 године.
Истакнути ђаци у Чалми су др Павле Скленар – агроном, прим. др Златоје Хаџибабић, др Анђелко Бачванин – неуропсихијатар, затим лекари Јасна и Весна Стојановић, др Мара Драгановић, Милена Раковић – професор географије, др Микица Радаковић – очни лекар, браћа Поповић (Владан – хирург и Горан), др Бранислава Паносијук – неуропсихијатар, новинар и публициста.